O HLEBU

Kolevka kvasnog hleba je Egipat u kome je hleb bio i sredstvo plaćanja, odnosno zamena za novac. Hlebom su plaćani vojnici i radnici koji su gradili piramide i tu staru civilizaciju. Stari Egipćani su hleb doživljavali kao vezu tela i duše, čoveka i boga. Priprema kvasnog hleba se zatim proširila na Grčku, Rim, a zatim i mnoge druge kulture. Na našim prostorima priprema hleba poznata je još od vinčanske civilizacije. Vojnički hleb tain, simbol opstanka i snage našeg naroda, pravio se od divljeg kvasca i ražanog brašna. Sav hleb se pripremao na ovaj način sve do 19og veka i pojave industrijskog kvasca i industrijalizacije proizvodnje hleba i peciva gde brza priprema postaje prioritet. Divljem kvasacu je potrebno više vremena da fermentiše testo i postigne proizvodnju gasa karbon dioksida koji stvara mehuriće zahvaljujući kojima hleb narasta. Bakterije koje stvaraju mlečnu kiselinu povećavaju kiselost hleba zbog čega se skrob sporije razgrađuje i hleb zbog toga duže ostaje svež. Korisne bakterije takođe započinju razgradnju proteina zbog čega je hleb lakše svarljiv i prija digestivnom traktu. Još neke od prednosti hleba od kiselog testa su da povoljnije utiče na nivo šećera u krvi, ima veći sadržaj vlakana, proteina, vitamina i minerala a sam proces fermentacije povećava njihovu biološku raspoloživost.